Људи из СНС не смеју то отворено да кажу Александру Вучићу, али ће доћи да то мени провуку кроз ухо, као и осталим најближим сарадницима:

“Ето, било би сјајно, држава би била ко Швајцарска ако бисте мени дали неко министарство”, а никад није нешто с малим буџетом, већ неко министарство које има пуно тендера.

“Реци овима из Мерошине да ће седети ту док се не договоре. Дај им воду или кафу, и храну ће добити ако хоће, али ја да их примам нећу”, те речи шеф Извршног одбора СНС Дарко Глишић изговара својим сарадницима док нас прима у свој кабинет у седишту странке у Палмира Тољатија, објашњавајући да сви од њега очекују да буде судија у размирицама локалних функционера, што он немилосрдно одбија:

“Увек им кажем, или се измирите и договорите или можемо да се растајемо. Странка може да постоји без сваког од нас”.

Тај однос показаће током интервјуа у више наврата критикујући и локалне и високе страначке функционере, као и коалиционе партнере. Заиста, у централи СНС-а атмосфера је као у чекаоници Дома здравља. У ходнику седи неколико мушкараца нестрпљиво чекајући да их неко прозове, док се око њих незаинтересовано мотају “медицинске сестре” из партијске омладине.

Дарко Глишић постао је шеф ИО СНС прошле године у мају, што значи да је он задужен за свих 167 страначких одбора. Пре тога био је два пута председник општине Уб, прво као радикал, онда као напредњак. У званичној биографији стоји му да је инжењер геодезије, да воли страну рок музику и да је спортски радник. У незваничној се наводи да је врло критичан и према медијима и према опозицији, а заштитнички настројен према лидеру. Зна кад да напада, а кад да брани. Предузимљиви оперативац рекло би се. Иако је ретко давао интервјуе, о овом разговору договорили смо се преко телефона, без икаквих пренемагања. Сачекао нас је у кабинету, чије зидове краси партијска сценографија – лого СНС, пано “Београда на води” и портрет Александра Вучића. Симболично, на једном столу су рођенданске честитке, а на другом чутура и макета авиона “Ер Србије”. Главни кадровик СНС и Вучићев оперативац за партијска питања, сарадницима пре почетка интервјуа поручује да нас “нико не прекида осим ако зове шеф”. И звао је, чак два пута.

* Кључно питање је има ли СНС парламентарну већину за избор Ане Брнабић или је све фарса, као што кажу људи на Твитеру?

– Није фарса. Начин на који Александар Вучић води политику потпуно је другачији од модела који је био у претходном периоду. Ми не желимо никог лично да намирујемо, нити желимо да поверење посланика купујемо на тај начин где ћемо сваком од њих да испунимо жељу или безброј жеља које они имају. То важи и за коалиционе партнере, нећемо као што се то пре радило да правимо интерне договоре и те жеље стављамо на папир и потписујемо, шта ће ко коме ту да да. Не желимо тако да функционишемо, јер су баш ти разлози довели да држава буде у стању у којем је била – потцењена, задужена, неуређена, нестабилна. Нећемо ничију појединачну сујету да хранимо, већ имамо јасну политику и јасан предлог који јесте у овом моменту најбољи могући за Србију, а то је да Ана Брнабић буде кандидат за премијера зато што она има капацитет и знање. Притом, врло важно, она је предлог онога који је освојио два милиона гласова на изборима. Ситуацију коју смо ми чак илустровали у кампањи оним чувеним спотом где двојица возе авион не желимо да имамо, јер је то погубно по државу. Због тога сматрам да предлог онога који по Уставу има право да предложи мандатара треба да буде прихваћен поготово од оне странке у којој је он учествовао у њеном стварању и који је довео до тога да она данас има преко 50 или чак 60 одсто подршке. Вучићеви потези довели су до тога да је држава напредовала, добили смо углед у свету. Данас имамо 10 од чак 35 поглавља отворених за приступ Европској унији и много других параметара који говоре да ово јесте добар пут. Зато сматрам да је дужност сваког посланика из редова СНС да подржи овај предлог без обзира на то што свако од њих мисли да може да буде калиф уместо калифа, министар уместо министра, премијер уместо премијера и да су најпаметнији на овоме свету. Они имају обавезу да следе добру државотворну и мудру политику за земљу у којој сви ми живимо.

* А шта је са коалиционим партнерима?

– Коалициони партнери, који су се навадили да могу уценама да нешто остваре, или не познају добро Вучића или су им те лоше навике из времена ДОС-овог режима и Бориса Тадића толико ушле у крв да не могу да их се одрекну. Шта год да је у питању, нећемо попустити пред уценом некога ко би на овај или онај начин завршио неки свој лични интерес, а онда одједном да промени мишљење и да тобож због секирације за државу одлучи да може да гласа за премијера или не. Потпуно је небитно овде ко за кога навија, ко има какву сексуалну оријентацију, како се чешља или било шта што спада у домен личних карактеристика или особина. Овде су се тражиле две основне карактеристике: једна, да неко има знање и капацитет да може тај посао да ради, а Ана Брнабић има. И друга, да може успешно да сарађује са изабраним председником, како више никада не бисмо имали ситуацију да премијер и председник буду у колизији, а да од тога грађани добијају по леђима. Овде се оба услова испуњавају. Тако да за сваког ко политику посматра као активност која треба да да неки резултат у интересу грађана, јасно је да треба да подржи овај предлог. Свако ко политику посматра досовским и тадићевским очима, а то је по принципу “за тебе сам ако ме намириш”. Кад платиш, ти си најбољи и најлепши на свету без обзира на то што немаш никакве резултате”. Та политика више не функционише. Када кажем да ако нису добро упознали Александра Вучића, мислио сам на то да они који га иоле мало знају, знају да на уцене, притиске и ирационалне предлоге попут ових који се сада дешавају око избора премијера он не реагује. Неће ни да саслуша те глупости.

* Значи било је уцена? Јесу ли биле формалне природе или је то било онако успут?

– Јесте. Почеле су да долазе од коалиционих партнера, али и од људи унутар наше странке. Па знате како, они вам пошаљу поруку кроз неку изјаву. Изађе Драган Марковић Палма и каже да не може да прихвати то да неко ко нема децу или није домаћин буде премијер. А може да прихвати и супер је што су њему док је био клинац свирали Шопен и Бетовен, можда је с њима био и Моцарт, али не може да се сети, иако су ти људи умрли пре двеста или триста година. Код неког другог кандидата вероватно би сметала боја очију, ако би то био неко ко има децу, сметао би број деце. Тражи се само разлог да се уђе у поступак ценкања. Нема ценкања, нагађања као на пијаци, овде водимо државу. Видећете да ће након избора Ане Брнабић за премијера исти тај домаћин Палма да дотрчи код ње и да тражи да му из буџетске резерве уплати неколико десетина милиона динара, јер је он у Јагодини већ 15 година тако домаћински пословао да та локална самоуправа без помоћи државе не може да живи. Град Јагодина не може да опстане ако држава не би интервенисала новцем за текућу ликвидност, нити би плате исплаћивали, нити би пословали.

* Он је угрозио текућу ликвидност града?

– Тако је, ја то добро знам по захтевима који пристижу у Владу Републике Србије да му се уплати новац. Па тако је пало историјско помирење са Тадићем, које је имало за циљ да се с неколико стотина милиона динара покрпе све рупе које су настале у локалном буџету. У јавном сектору у Јагодини има 5.500 запослених, па то немају ни много већи градови.

* Па добро, зашто није сносио одговорност у последње три године?

– Последње три године ми смо почели да га навикавамо на то, како он зове, домаћинско пословање. Нисмо желели због грађана који су га тамо подржали да правимо радикалне резове. Најлакше би било да му кажемо да мора да отпусти 500 људи из локалне самоуправе или да обуставимо трансфере, али тако оставите 1.000 и нешто породица без примања. Желели смо полако да уводимо ред. Уосталом, као што се десило и у држави у којој су се смањиле плате и пензије, постепено, рационализација је довела до тога да она данас буде финансијски стабилна, одржива и да може да функционише. То смо желели да урадимо и са општинама које су имале тај проблем. Са некима смо успели, са некима нисмо. У Јагодини је очигледно случај да неко политиком жели да брани своје навике и свој начин поступања. То је суштина свега.

* А како уцењују напредњаци?

– Што се тиче људи из самог СНС-а они имају другачији приступ, али им се у очима види. Они то никад не смеју отворено да кажу Александру Вучићу, али ће доћи да то мени провуку кроз ухо, и мени и осталим најближим сарадницима: “Ето, то би добро функционисало, било би сјајно, држава би била ко Швајцарска ако бисте мени дали неко министарство”, а никад није нешто с малим буџетом, већ неко министарство које има пуно тендера. И онда покушавају да тај глас допре до Александра, а од страха од његовог ауторитета никад не могу да му кажу у лице. И стога наши људи покушавају да на мала врата нешто пласирају, прогурају, али посао нас који смо око њега је да то регулишемо.

* Ви ту препознајете ад хок интересе или постоје неке трајније и организованије групе и интереси?

– Знате како, људи се удружују по оној народној “сличан се сличном радује”. Свако по неком свом афинитету тражи с киме ће да направи одређену врсту клана или групе како би ојачао свој утицај и вршио притисак. Нећу да грешим душу, пуно је добрих људи, честитих, који заиста имају добре идеје, поштени и одговорни, који могу пуно да раде, да се посвете послу, да као Александар живе тај посао, и да се из тога рађају резултати. Али у СНС постоје и они који групашењем желе да направе неку своју позицију, а мој посао је да се са тим групама обрачунавам. И то радим интензивно ових годину дана, рекао бих без милости. Моје је да ту ситуацију у потпуности сагледам, да изнесем пред председника странке и да се тад донесе одлука шта и како поступити.

* На пример?

– Даћу један добар пример: Синиша Мали је најуспешнији градоначелник у историји Београда. Сви помињу господина Пешића, а мало је оних који га се сећају или не превелики број, поготову млађе генерације и не памте то време. Мали је у потпуности средио Београд, да то не буде град попут Јагодине или Смедеревске Паланке, где сте могли само да ставите катанац. Београд који је био синоним за финансијске афере, који се није развио као метропола. Данас имате Београд са највише градилишта у његовој историји, у коме никад више туриста, који је финансијски сређен, који је средио готово сва јавна предузећа, потпуно скоцкан. Онај ко дође може да буде прави градоначелник, да не мисли о томе да ли је ликвидан и да ли има новца да сутра исплати плате. Тај Синиша Мали је платио цену зато што је радом правио резултате, а не чешљањем, фризуром и плаћањем наручених текстова и поготову због тога што није хтео да плаћа рекет појединим медијима, потпуно је руиниран у јавности и све му се ставља на терет. Разноразне групе су препознале да их угрожава тиме што се радом бори. Никад му неће помињати резултате, него ће му помињати жену од које се развео, а многи су се развели. Стављаће му Савамалу на терет, те две страћаре у којима ни наркомани нису хтели да раде оно што раде. Дакле, нешто што је било потпуно ругло Београда, а данас када погледате како изгледа тај део Београда, не знате шта да му замерите.

* Било је међу вашим људима оних који су се радовали томе како је Синиша Мали прошао?

– Да, многи из редова СНС-а допринели су томе. Неки директно, али више њих индиректно тако што су се подсмевали или нису желели да га бране, јер би им био проблем да они заврше у неким новинама. Резултатима рада Синиша Мали заслужује да буде још три мандата градоначелник, јер води добро овај град и од њега би направио чудо.

* Што је онда смењен?

– Не може више да буде под овим теретом. Напросто, човеку су уништили живот. Шта треба, да му жена излази сваки дан у новинама или да се помињу Савамала и уџерице. Не желимо то. Чињеница је да су многи из СНС-а видели себе на позицији Синише Малог, знали су да не могу да га победе радом и знањем и онда су били на директан или индиректан начин део хајке која се водила. Па неки и на директан начин јер су желели да буду градоначелник уместо градоначелника. И ту нема никакве дилеме, нешто се може рећи гласно као што ја кажем, а постоје ствари које ја из пристојности не желим гласно да изговорим. Он се није довољно снашао у томе, нисмо га довољно бранили, бранио га је Александар Вучић, али га није странка довољно бранила и то је чињеница.

* Да ли га уопште странка доживљава као свог, од кад је дошао, напредњаци су говорили да је он “Вучићев, способан, али није наш”?

– Ја као председник ИО странке могу да кажем у своје име да га доживљавам као део СНС-а, јер је он својим резултатима рада помогао странци. Није суштина да СНС неког именује на одређену функцију и да тај неко носи чланску карту на реверу или да истетовира на челу број чланске карте и каже: “Ја сам СНС, не морам да радим ништа”.

* Али две трећине тако мисли?

– Знам да мисли и то је наша борба вечита са нашим чланством. Суштина СНС-а је да ми нисмо само странка за себе, ми смо државотворна странка, која мора да покаже да је за њу приоритет бољитак за државу, увођење нечег новог, корак напред, шири поглед. Немамо одређену циљну групу, не преферирамо самозвану елиту као поједини који су опозиција. Ми желимо да наш обухват буду сви грађани Србије и зато је СНС потпуно отворена и за оне који нису чланови, а разумеју нашу политику да руководе, да воде, да добију прилику да нешто раде. Синиша Мали је један пример, Ана Брнабић је други. Она није члан СНС-а, али разуме нашу политику и због тога је наш предлог иако је ванстраначка личност. Наш члан или функционер мора да схвати да ово није странка као све друге, јер да јесте, вероватно бисмо освајали по 10-15 одсто, а онда бисмо се нагађали шта ће коме да припадне.

* Да се вратимо на почетак, очекујете тих 128 подигнутих руку?

– Само да разјасним: пошто јавност стално каже није већина 128 него 126. Број 128 је број посланика којим располаже листа “Србија побеђује – Вучић”. Председник Републике има уставну обавезу да предложи име мандатара, на основу сазнања која прикупи да тај мандатар има потребну већину. Тако је Вучић и рекао: Ана Брнабић ме информисала да има већину и ја сам њој уступио мандат. То је одлучено на седници Председништва СНС. Проценили смо да је то најбоље могуће решење и да ће посланичка група Српске напредне странке то да подржи. И сви прво климну главом, а после питају “где сам ја ту”, у маниру “даћу подршку, али да се и ја мало уважим”. А док је Вучић ту, не помињу ништа, јер знају како он реагује на захтеве за личне интересе. Зато што сви мисле да је њихова рука 126 и да је њихов глас пресудан. А ми желимо да сачувамо тај почетни број од 128 и да кроз њега манифестујемо наше јединство, које се потврдило и на састанку који смо имали. Све странке које су чиниле нашу коалицију очекујем да ће да дају подршку. Људи унутар ових 128 не разумеју о чему се ради, хоће да се ценкају… Ако је тако, хајде да изађемо на изборе па да видимо да ли грађани гласају за политику и неког ко се профилисао као истински лидер или за друге. Сигуран сам да им резултат на тим изборима, ако их уопште прижељкују они који се ценкају, не би био баш за понос. Остали су добродошли да кроз ово гласање по оној народној “не пада снег да завеје брег, већ да свака зверка покаже свој траг”. Сад сви могу да покажу да ли им је до државе или до тога да се заките неком функцијом.

* А јесте ли разговарали са ЛДП-ом, можда ће они да подрже Брнабићеву?

– Не. Наравно да то није забрањено, то је боље за државу да се гласа за тај предлог, а да смо ми улазили у званичне разговоре, нисмо. Битно нам је само да нико не може да тргује, уцењује, рекетира, тај модел који су “Курир” и Александар Родић установили у медијима не може да важи у политици. Ја те пљунем, ти сад дођи да ми нешто даш да бих ја променио мишљење, тај модел ми не прихватамо. Па “Курир” нека пише шта год хоће, Палма нека измишља неке друге разлоге. Хоћете да се ценкамо, никакав проблем. Хајде да изађемо на изборе па да видимо шта кажу грађани. Народ није блесав, не можете више да им продајете ту врсту магле и лажи. Нико није луд да можете да га убедите да ће Александар Родић да вас зове да посетите компанију, тада сте сјајни и дивни, и да му онда тражи рекет, па кад рекет не дате да вас пљује месец дана по новинама рачунајући да ће тиме да подигне цену. А сада дај нешто па да престане, ма не може ништа. Нећеш добити ништа, само рачун за порез да платиш порез и ти си грађанин као и сви други потпуно свеједно. То што имаш новине не значи да хајком и галамом можеш да се браниш од обавеза које има сваки грађанин.

* А Вучић му је био у посети три месеца после државног удара, после напада на брата, изјаве у полицији, полиграфа… Зашто?

– Питајте Родића зашто је позвао онога кога је нападао да је криминалац најгори на свету, убица, шта год. Што је позвао неког таквог у своју редакцију. Премијер државе не треба да буде сујетна особа, што је Вучић и показао. То је медијска кућа и позив, знак мог доброг васпитања је да одем и посетим ту медијску кућу. Није он њих звао да га позову у госте. Сада се испоставило да су га звали да поставе нови рекет.

* Знао је он где долази и шта је претходило томе, све слично као сад. Да ли то значи да ћемо за три месеца видети Вучића у Влајковићевој, ако га опет позову?

– Нећете га видети зато што се “Курир” сада потпуно оголио. Он је раније имао кратке рекеташке излете, па се повуче када види да не може да добије. А сада очигледно притиснути тиме што морају да плате порез, разне дажбине и што су у драматичном паду тиража, иду до краја. Немају излаз па притискају на све начине не би ли изнудили неку бенефицију и опстали.

* Шта траже сада?

– Не знам.

* Немогуће да не знате?

– Уопште не желим да улазим у то. Нису само политичари у питању, имате многе људе са естраде које је “Курир” рекетирао, певаче, људе из јавног живота којима су налазили швалерке, децу, афере, да их сада ја не именујем, али их има пуно. Довољно је само да отворите новине и у “Куриру” прочитате да је неко неком разбио главу, да се неко са неким швалерише, а онда одједном престане да се о томе пише, јер је тај измирио неку своју обавезу према њима. На исти начин рекетирају и политичаре.

* То су озбиљне тврдње, шта ћете ако Вас туже?

– Ма шта ме брига, мене је за ових 20 година тужило много њих. И никада нисам осуђен ни за шта, не постоји против мене ни прекршајна, ни кривична пресуда. А имао сам у једном моменту десетак тужби. Ово су чињенице. Пишете да Мали има 24 стана у Бугарској и онда одједном престанете, јер се докаже да нема. Па која би будала купила 24 стана у једној згради? Ако хоће да купује, купио би један у Шпанији, један у Швајцарској, Италији, широм света, где год да оде да има, да је код куће. Онда кад он документима докаже да има само један стан, буде ником ништа. Нема ни извини, погрешили смо, већ хајде да отворимо неку другу аферу. Исто то је било са Александром Вучићем, те он седео са неким наркоманом, дао му 100 евра и тако је кренула хајка на тог високог интелектуалца, препаметног Родића, на крају се испоставило да то нема никакве везе са животом.

* Познајете ли Родића лично кад тако говорите?

– Ја се сећам млађаног Родића, док је још СНС био у Чика Љубиној, како је у ходнику чекао да га прими Александар Вучић. Тада нас је молио “пустите ме да га видим, ја сам ваш, дајте само да уђем, хоћу да вам помогнем”. Обијао је ходнике данима. И све ово сад говори о њему, о његовом моралном кредибилитету. Њега не може ни Душан Ковачевић да опише, који на сатиричан начин описује те несрећне јунаке неког времена. Родић је трагичан, посебно кад знате какав је однос имао према свом оцу током хапшења. Још из Чика Љубине стекао сам утисак да је један необразован и неотесан буздован, који долази ту да проба нешто да заврши.

* Он је сад политичар…

– То је сјајно и сви смо већ у страху да ће нас почистити на изборима, стрепимо.

* У емисији на “Пинку” једна од тема је била и то да СНС не брани довољно Вучића од “Курира”, шта мислите о томе?

– Кад се први пут то десило ја сам у неколико градова организовао скупове подршке и то је једна од ствари на које сам баш поносан. То је био вид моје борбе за одбрану истине од лажи које је “Курир” посејао. Данас је чињеница да га довољно не бране чак ни људи из СНС-а. Очекивао сам од министара, од људи који свакодневно са њим раде и проводе време, да устану и подигну глас и кажу да су то глупости и лажи и да се јасно од тога ограде. Неки су то урадили, али премали број, можда један или два министра, мислим Стефановић и Вулин.

* Има ли то везе са формирањем Владе и мандатара?

– Па вероватно да има, што је многима у глави да ли ћу бити ја или ће бити неко други, заокупљени личним положајем нису видели шта је суштина напада “Курира”. То јесте напад на Вучића, али и на све оне који чине Владу Србије, на људе који су уз њега. Људи нису видели шуму од дрвета.

* Реаговала је и Зорана Михајловић?

– После месец дана напада кад се огласите, боље да се нисте ни оглашавали. Огласите се први дан, два или три и покажите да сте део тима и да подржавате некога и неку политику. А кад се тек сад огласите, то је прилично касно, а и сви грађани су видели о чему се ту ради, тако да те текстове нико озбиљно и не схвата. Текстовима у “Куриру” се тренутно хране само они који мрзе из личног хира Александра Вучића попут Саше Јанковића и сличних, који ништа сем мржње не могу да понуде. Не можете ништа рационално да нађете у њиховим изјавама, понашању, не можете да наведете ниједан њихов резултат, неког рада и сами оптерећени гомилом афера.

* Мислите да је и Ђилас укључен, као што “Информер” и “Пинк” наводе?

– Мислим да је једна ствар код Ђиласа драматична. Сваки пут када би био именован на неку функцију, он би се женио. Пошто је тренутно самац, треба му нека функција да би се оженио поново. Шалим се… Потрошило се оно новца што је остало од моста и других ствари, претпостављам, фирма више не функционише како треба, потребан му је повратак у јавни живот. Он то тако види да би могао да поправи своју крвну финансијску слику.

* Зашто нико из странке није реаговао на Ђиласов економски програм који је прилично смешан, посебно део око фиксног курса?

– Сами сте рекли да је смешно, на смешне ствари озбиљни људи немају кад да одговоре.

* Оставило је утисак у јавности да је то нешто епохално?

– Драган Ђилас је неко ко је већ виђен, ово је потпуно друго време, ово је 2017. година. Ово није време у коме је он пливао, потпуно су другачији стандарди, а он је остао заглављен у 2008. Ја му желим сву срећу на овим изборима, да са својим коалиционим партнерима и са интелектуалцем академиком Родићем направи чврсту коалицију. Јанковић може сутра да буде добар војни министар, уме да рукује оружјем, али само да то није у његовом стану и да му неки пријатељ није близу. Они су идеална комбинација, трио фантастико: Ђилас, Родић и Саша Јанковић. То делује спектакуларно и кукала мајка ономе ко буде њима дао глас. У досовско време када је ДС стекао име најозлоглашеније организације, или је бољи термин најкорумпираније политичке организације, Ђилас је био један од симбола тога и грађани нека кажу да ли су мазохисти или не. Имаће врло брзо прилику, београдски избори су на почетку наредне године.

* Има ли СНС кандидата?

– Нисмо још о томе разговарали, бавићемо се тиме на јесен.

* Као кључни човек унутар странке, реците нам постоје ли батинаши СНС-а, о којима сви говоре?

– Па да постоје отишли би на скуп “Не давимо Београд” па би батинали. Да ли сте Ви видели да се неко појавио на њиховим протестима да их провоцира? Па нисте. Сваки организатор скупа има неке људе који помажу да тај скуп протекне онако како треба, да изнесу флашице са водом, да упуте људе где да стоје. Редари који се старају о томе. То никаква тајна није и то има свако ко има неки већи скуп, преко 15.000 људи, а да постоје батинаши, па ваљда би отишли да батинају те. И то сад говори о неком ко има фашисоидну нарав и политику, ко како схвата демократију.

* Добро, али је било пребијања у локалним одборима, нпр. у Мионици.

– Није било пребијања. Не можете да говорите о Мионици јер нисте били учесник тога, а ја јесам па знам. Врло добро знам ко је насрнуо на нас јер сам био не само шеф Извршног штаба, него сам био и учесник и очевидац. И нама да неко псује мајку и да насрће на нас, ми му нећемо узвратити. Свака ти част, опсуј нам и оца, после ћемо да легнемо да нас шутнеш да ти буде лакше. Него ћемо да се бранимо. Да добијемо батине због тога што смо неког упозорили да не иде са парама и не купује гласове бирача, е па извините, тај филм се неће гледати. Ја сам био сведок у Мионици и веома сам поносан на резултат, 64,7 одсто, у обрачуну са Демократском странком и СПС.

* Кад смо код Вашег краја, кажу да се питате за све у Колубарском округу, шта је са старим лавовима из тог краја: Алексом и Миком Јокићем?

– У страначком смислу, ја се питам у сваком округу, то је мој посао. Посао председника ИО је да у свакој општини сагледава и контролише ствари које се дешавају унутар странке и ја радим свој посао. А што се тиче браће Јокић, пуно поштовање према свему што су допринели Српској напредној странци и никад наши односи нису били проблем, моје пуно уважавање је било према њима. Људи су измишљали како не говоримо, то није истина. Никад никаквог сукоба није било.

* Кажу да се ваш Уб развија, а да Ваљево трпи?

– Ето, то је још један од клишеа, као и овај за Јокића. Ако је код нас добро овамо, да је то науштрб других. То није тачно… Исто као што причају да су се у ваљевском “Крушику” запослили само људи с Уба, а то је заблуда. Ако узмете списак запослених, видећете да их је око два одсто, око 100 Убљана на 1.600 запослених. Ту нема Ваљеваца, јер неће да раде за 30.000 или 35.000 динара. Никоме није проблем кад на Убу раде људи из Ваљева, али ово јесте. Да ми кажу да сам лопов, да сам лењ, да нема никаквих резултата, не могу да кажу, али зато спекулишу са таквим стварима.

Биће резова на локалу

* Који су проблеми на локалу?

– Није то тајна, зато што људи на изборе изађу и помињу Александра Вучића као да је кандидат за одборнике председника општине, да би што више гласова освојио. А онда када освоје тај број гласова онда не слушају оно што им каже Александар Вучић, већ кажу: Ја сам овде најбољи, ја ћу да правим с ким ја хоћу, да се договарам са оним с ким ја хоћу. То је такође од ствари које стоје у опису мог посла: да са њима то радим и то је на дневном нивоу. То су неостварене личне амбиције и хвалисање без покрића. Имали смо пуно резова након избора 2016. Сада смо почели да анализирамо и током лета ћемо направити промене у десетак, можда и више одбора. Критеријуми ће бити понашање током председничке кампање, а други постигнути резултати. Ако је неко именован за председника општине, не значи да је општина њихова приватна својина или фирма у којој ником не полажу рачун. Правићемо и ту резове, неке председнике општина ћемо замолити да одступе, одборе распустити, именовати неке друге који имају вољу да раде, који имају ту врсту одговорности да су спремни да остваре неки резултат.

Тужилаштво под притиском јавности одуговлачи о случају Савамала

* Помињали сте случај Савамала. Шта је са Вучићевом изјавом да је за то одговоран врх градске власти?

– Па нека кажу државни органи.

* То је флоскула.

– Јесте флоскула, али шта очекујете сада од мене да Вам кажем. Да ли сам читао тај предмет: нисам, да ли спроводим истрагу – не спроводим. На основу чега могу да Вам дам изјаву осим на основу новинских натписа.

* Вучић то не би случајно рекао…

– Сигурно, он као премијер је имао већи увид од мене који сам тада био председник општине Уб. Он је свакако имао нека сазнања државних органа. Можда тужилаштво одуговлачи са објављивањем неких информација јер су свакодневно пресинговани од стране појединих медија да морају да окриве оног кога ти новинари окривљују, да морају Александра Вучића, Небојшу Стефановића и Синишу Малог да окриве као извршиоце и налогодавце. И само ће такву истину да прихвате. Онда није лако ни тим људима који раде на том предмету, а свакодневно су извргнути притиску, рекао бих и јавним претњама, да тај посао ураде по слову закона.

извор: експрес.нет