Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, у интервјуу за „Ало!” открива да ли ће врата Европске уније бити затворена за Србију након што завршимо читав процес евроинтеграција, као и да ли ће Косово на крају тог пута бити препрека. Она нам открива и с ким најбоље сарађује у Влади, а с ким у СНС-у, али и процењује када ћемо коначно бити спремни да постанемо пуноправни члан Уније.

* Председник Србије Александар Вучић покренуо је иницијативу за добијање оквирног датума за чланство у ЕУ, за сада нико од званичника није рекао ништа одређено, како то коментаришете?

- То је легитимно питање са наше стране, Вучић је добро проценио тренутак за то. Ми имамо наше планове, као и обавезе према ономе што смо обећали грађанима. Многе претходне владе су чланство обећавале 2004, 2007, 2009, 2011, а ми смо званичне преговоре отворили у јануару 2014. Дакле, потребан је неки прецизнији временски оквир, какав год био, да бисмо и ми, у односу на потребе преговарања прелазних периода за промену стандарда у одређеним областима, на пример пољопривреди, заштити животне средине, безбедности хране... могли да планирамо не само активности, већ и буџет. Зато нас занима какав је план ЕУ, уколико ми будемо у потпуности спремни. Мислим да је Туск легитимно одговорио - кад будете спремни, врата ЕУ неће бити затворена. Или, биће отворена, можда тако боље звучи. Суштина је иста.

* Доналд Туск је изјавио да се пре датума за чланство мора завршити дијалог с Приштином, значи ли то да ће Косово на крају ипак бити питање свих питања за чланство Србије у ЕУ?

- Реално је да ће се процес дијалога са Приштином и имплементација договореног пратити упоредо са укупним процесом преговора по осталим реформским поглављима. Тако пише и у преговарачком оквиру за Србију. По нашем последњем истраживању, наши грађани сматрају, у проценту од 59 одсто, да дијалог треба наставити, независно од нашег процеса преговарања са ЕУ, јер су свесни да замрзнути конфликти оптерећују цело друштво. Проблем је што ЕУ жели да посматра дијалог као идеалнотипски модел преговора, где ће све ићи као по лоју, где ништа не може да ремети договорено, а погледајте где смо у погледу ЗСО скоро две године након договора.

* Какве поруке добијате од европских званичника?

- Поруке разумевања о значају Србије за заокруживање геополитичког, геоекономског, па и безбедносног концепта ЕУ. Истовремено, поруке о неопходности спровођења свих неопходних реформи, што је у реду, јер ја увек наглашавам, то ми радимо због себе, наших грађана и државе, због боље садашњости, али и будућности. Ми смо показали озбиљност као држава кандидат, имамо добре резултате у бројним областима, али и јасну политичку вољу за партнерством са ЕУ земљама. Имамо и важну, и не увек захвалну и не лаку улогу у промоцији и одржању регионалне стабилности, што је и те како важно и за земље ЕУ.

* Када ће Србија бити потпуно спремна за чланство?

- Ми знамо шта је наш посао у односу на оно што смо обећали грађанима, а то су реформе, које се огледају и кроз достизање критеријума за отварање поглавља. Наш план је да до краја 2020-21, што не значи да су то и године пријема, будемо у потпуности припремљени, односно да усвојимо све стандарде и правне тековине Уније.

Тада ће се креирати и нова финансијска и буџетска седмогодишња перспектива ЕУ и због тога је важно да будемо спремни. Јер, када затворите сва поглавља, онда државе чланице у својим парламентима морају да ратификују споразум о чланству. Неке чак одржавају и референдум о том питању. И ми можемо тада да одржимо референдум. Суштина је да ми европске стандарде и ЕУ доведемо у Србију.

* Да ли ћемо пре пријема у ЕУ морати да променимо Устав и из њега избришемо преамбулу?

- Ја не разумем толику драму у вези са променом Устава. Постоје реалне потребе за променом Устава у неким сегментима, а посебно у погледу начина избора судија и тужилаца, што је део и акционог плана за поглавље 23. То је конкретна ствар повезана са унапређењем ефикасности и независности правосуђа, мислим да је то неспорна ствар и интерес сваког грађанина Србије. Не знам зашто се свуда умеће преамбула као „скривени разлог“ промене Устава. Наравно, кад идете у нашем систему на промену Устава у неким деловима, увек се отвара и шира јавна дебата о другим важним питањима, јер је Устав највиши правни, али и политички документ једне земље.

* Како сада изгледа Влада и рад у њој без Вучића, из вашег угла? Да ли ће премијерка Брнабић успети да сачува гвоздену дисциплину у Влади коју је држао Вучић?

- Влада ради добро, углавном су то министри и људи који су радили и у претходној, Вучићевој влади, уз неке мање измене. Вучић је човек који је својом посвећеношћу у раду наметнуо стандарде и темпо, а Ана је била министарка у његовој влади, тако да смо доста уиграни и уходани. Мени, иначе, нико не мора да намеће ни темпо ни дисциплину, пошто много тражим и од себе, али и од других. Увек сам била таква, карактер вам је судбина.

* Шта значи у пракси модел „Дачић политички, а Брнабићева економски премијер“?

- Премијер је један, нема два премијера. Политика и економија су нераздвојни, међусобно условљени и нераскидиви. Сви се ми као министри бавимо и политиком и економијом кроз своје ресоре и тако радимо са премијером, који наш рад усмерава и обједињује.

* Када бисте морали да одаберете једну особу из ЕУ која је највећи пријатељ Србије, ко би то био?

- У политици и међународним односима важно је да препознате стратешке интересе, и своје и интересе других, и да ухватите моменат кад вам се интереси преклапају, јер је онда то добитна комбинација за све. Пријатељи су они који раде на томе да нам се интереси сусретну јер је то и њихов интерес. Има много таквих људи и у ЕУ институцијама и међу политичарима из држава чланица. То је добро за Србију.

* Како коментаришете подељеност у друштву, Влади и скоро свим нивоима по питању - Русија или ЕУ?

- Моје дубоко уверење је да су у Србији људи заинтересовани за бољи живот, за стабилност и мир, просперитет. Ту не би требало да буде подела. Последње истраживање каже да 49 одсто грађана Србије апсолутно види ЕУ као најбољи начин да се то постигне, 24 процента нема до краја јасан став, а 27 одсто је против. Мислим да то показује јасну оријентацију грађана према европским интеграцијама. Можете да гајите наклоност према народима и државама, из ових или оних разлога, али ми треба да гледамо наше интересе, као што сви други гледају само и искључиво своје интересе. То раде успешна друштва.

Вучић треба да остане на челу СНС-а

* Да ли очекујете да ће после конгреса 2019. године СНС добити новог лидера или сматрате да то и даље треба да буде Александар Вучић?

- Очекујем да ће председник Српске напредне странке поново бити Александар Вучић. Не видим ниједан разлог да се повуче.

Кнежевић ми је најближи у Влади

* С ким се најбоље слажете у Влади од министара?

- Ресорно или персонално? (смех). Некад личне симпатије посустану пред ресорним несугласицама и обрнуто. Видела сам да је мене издвојио Горан (Кнежевић), па му заиста искрено узвраћам.

* С ким се најбоље слажете у СНС-у?

- СНС је велика странка, много пријатеља имам тамо. Ипак, најдуже се познајем и најбоље се разумем са Вучићем, чак и кад се не слажемо у свему. Многи то не знају, али он је човек који саслуша другачије мишљење чак и кад га стварно нервирате, али и добро размисли о томе што је чуо. То је велика и ретка особина политичара.

Није се много тога променило

* Шта се променило у вашем раду откад сте и званично добили портфељ?

- Не много, ја сам и пре формирања Министарства за европске интеграције координирала и политички одговарала за рад свих органа надлежних за европске интеграције. Такође сам била и координатор програмирања свих претприступних фондова и развојне помоћи, што сам и сада. То је важно, јер ми годишње од ЕУ добијамо око 200 милиона евра бесповратне помоћи за реформе у различитим секторима. Имамо програме прекограничне сарадње који подижу развој локала, подршку неразвијеним општинама, регионалне пројекте повезивања западног Балкана. То су важне ствари којима се годинама бавим, уз преговоре и политичке улоге коју имам. Сада је јаснија и боља координација, јер ако политички одговарате за нешто, онда је нормално и да оквир буде јасно структуриран. Структура прати послове, а не обрнуто.

извор: Ало